Probaj da se setiš jednog svog običnog radnog dana, kada je sve išlo kako treba i kada si se bavila svojim obavezama i zaduženjima, sve dok ti nije stigla neka važna i neodložna informacija kroz mejl, poziv ili poruku. Stres!
Tvoje ponašanje se menja, a neretko možeš da osetiš i neke promene u telu, često su to napeta i podignuta ramena, bolovi u vratu ili plitko disanje. Ova reakcija na stresore je tipična za radnu svakodnevicu i može se javljati u toku radne nedelje više puta.
Kada doživimo neki stres normalno je da imamo i reakciju – i ove situacije dešavaju se svima, jedino što postoje ljudi koji umeju da prepoznaju da su u stresu, da se zaustave i da se umire pre nego što reaguju. A to je jako važno za nas, jer kada ne prepoznajemo stres možemo da eksplodiramo i prenosimo stres na druge ili da potiskujemo i ostanemo zaglavljeni u stresu.
U nastavku ti pišem o tome na koji način uspevam da se u situacijama visoke tenzije umirim i opustim sebe pre nego što reagujem.
Šta se dešava u telu kada je tenzija velika?
Stres je hemijska reakcija koja se odvija u telu, nekada davno dok su ljudi živeli u plemenima i u divljini stres je služio kao odbrambeni mehanizam da ljude zaštiti ili spasi od nekih napada ili agresora – recimo od napada divlje životinje. Tada je ceo sistem bio usmeren samo na preživljavanje i to je trajalo svega nekoliko minuta, koliko je bilo dovoljno čoveku praistorije da se spasi.
Međutim od tada pa do sada mozak nije mnogo evoluirao, sada u realnom životu i svakodnevici kada smo u stresu zato što dobijemo neki mejl ili poruku telo želi da nas zaštiti da bismo preživeli i pali potpuno iste mehanizme kao da ga juri divlja životinja. Ono što je značajna razlika je što je u praistoriji taj stres trajao jako kratko, dok sada može trajati nekoliko sati, dana ili duže ukoliko se ne pobrinemo da se umirimo. A što smo duže u „preživljavačkom“ modu (stresu) to su posledice stresa najpre na telo veće.
Zato hajde da vidimo kako da prepoznamo kod sebe taj stres?
Kako prepoznati stres?
Kada sam u stresu najpre to prepoznam po lupanju srca, oznojenim dlanovima ili težini koja mi se javlja u stomaku (recimo to izgleda kao da sam progutala kamen) – to mi je prvi znak koje mi telo daje.
Doduše reakcije mogu biti raznolike, neko od nas viče, neko se povlači i ćuti, neko plače, neko jako crveni u licu, oseća trnjenje u rukama ili nogama i tako dalje. Kako reagujemo u dobroj meri zavisi od našeg temepramenta, trenutnog stepena tolerancije i tipa ličnosti.
Ukoliko nisi sigurna koja je tvoja reakcija možeš sebi da postaviš ili zapišeš odgovore na neka od pitanja:
Seti se kada si poslednji put doživela neki stres i zapitaj se
Gde sam osetila stres u telu?
Kako je taj stres izgledao?
Koje misli mi prolaze kroz glavu u stresnim situacijama?
Kada učimo sebe da povezujemo svoj um sa svojim telom i da u ovim trenucima budemo prisutni sa onim što se dešava u telu mnogo ćemo lakše moći da prepoznajemo situacije kada smo u stresu i da nakon toga nađemo način da se umirimo.
A kako se umiriti kada nas stres preplavi?
Ono što sam naučila jeste da ne reagujem na ovakve situacije, već da jednostavno kada prepoznam uznemirenost u telu sačekam - samo sačekam, a to u praksi znači da: Zatvorim laptop, pomerim se na nekoliko minuta od telefona, izađem iz prostorije ili uzmem kratku pauzu. Svega nekoliko minuta mogu da pomognu da se odaljim od situacije i da se kroz vežbe disanje smirim.
Mislim na vežbe disanje koje sam naučila u jogi. Kroz njega najpre opuštam napetost u grlu, a potom u stomaku i telu. Podsetim sebe da me ne juri divlja životinja i da će sve biti okej, da je to samo situacija i da je moje telo na sigurnom. Kada se telo opusti, mozak „gasi“ alarm i tenzija se spušta. A kada se spusti tenzija sve je puno lakše - fokus nam je mnogo jasniji i oštriji – nemamo potrebu da napadamo druge ljude, nemamo potrebu da se pravdamo, ne doživljavamo stvari lično, ne prebacujemo krivicu. Reagujemo iz stanja mira i usaglašenosti sa sobom, a kada smo dobro sve situacije oko nas su takođe dobro.
Koliko mi je praktikovanje joge pomoglo?
PUNO! Kroz vežbanje joge naučila sam da bolje osluškujem svoje telo, da primetim neku emociju ili napetost, da prepoznam gde se ona nalazi i da je kroz disanje opustim. A kroz vežbanje disanja i relaksacije naučila sam da isto to telo i moj mozak dovedem u mir.
Polaznice koje vežbaju sa mnom vežbaju jogu često govore koliko im vežba relaksacije i disanja pomogne da „raščiste“ svoje misli i da se fokusiraju. Baš zato što je tema ovog teksta bila stres i što verujem da je najbolje da svako sam napravi iskustvo – odlučila sam da vam uz ovaj tekst poklonim i vođenu vežbu relaksacije. Ona je sastavni deo svakog joga časa koji držim, međutim ti je možeš vežbati bilo kada i gde, u odnosu na to kada ti je potrebna (a preporučujem onog trenutka kada osetiš preplavljenost informacijama ili situacijom).
Radujem se da podeliš sa mnom svoje utiske,
Jelis!
Poklon relaksacija:
