Godinama sam razmišljala koliko želim da promenim način ishrane i koliko mi konzumacija spremljenih proizvoda ne prija, pre svega peciva u pekari. Fizički jer sam posle peciva osećala nadutost, a mentalno jer sam svaki put još na to uvek dodatno pitala sebe Dobro zašto si opet sada kupila iz pekare, kada će ti se desiti isto. To je onaj glas iz glave koji kritikuje, a bio je tu i drugi, mnogo uporan glas i on je davao odgovore i smišljao sjajne izgovore:
Nisi imala vremena da spremiš
Brže je da kupiš nego da sama spremaš
Pa dobro kakve veze ima ako si kupila u pekari, toliko ljudi jede
I tako dalje, dobrim izgovorima nikada kraja, a ni mom unutrašnjem dijalogu.
Pošto je postojala želja da promenim način ishrane, shvatila da to neće biti tako jednostavno, kao danas sam odlučila, sutra sam promenila, nego da je i to nešto što je najbolje da radim postepeno. Sada kada se osvrnem na taj proces, vidim da je trajao možda i dve godine, i to mi je u redu, jer nisam stavljala na sebe pritisak vremena. Eventualno u pekaru svratim da kupim hleb i ponekad perecu 😊, mada sam pekaru uzela kao primer, jer sličan koncept razmišljanja primenljiv je i na: smanjenom korišćenju gaziranih napitaka, alkohola, šećera, grickalica i tako dalje…
Šta se dešavalo toko procesa promene načina ishrane
Pa iskreno dešavalo se da idem korak napred, a nazad dva. To u znači da je bilo perioda kada kupim i pripremim sve namirnice, nekada čak i spisak namirnica i krenem sa planiranim pripremama obroka. I taj entuzijazam me drži dve nedelje, onda treće nedelje počnem da brljam i kupujem šta stignem i kako stignem, smišljam one dobro znane izgovore pa se onda vratim u rutinu i tako iznova i iznova. To bih možda nazvala prvom fazom – fazom lutanja. Kada sa jedne strane postoji želja, a sa druge strane postoje neke ustajale navike i gomila izgovora.
U drugoj fazi – zvaću je pregovaranje sa sobom - počela sam da se osvrćem na to šta sebi pričam kada pojedem nešto usput i umesto Opet si to pojela, Zašto si morala to sada, Imala si vremena da spremiš samo sam prihvatala stanje i govorila sebi: Okej, kupila, pojela, sve okej, takve su bile okolnosti i nastavljala dalje. Iako deluje da je jako lako biti u ovoj fazi i pričati sa sobom opušteno zapravo i nije, jer smo skloniji samokritici (tu se ne štedimo) nego podršci i razumevanju. Tako da je ovde najznačajnija mentalna vežba i pregovaranju sa samom sobom. Kada utišamo taj kritički glasić, onda nema ni panike ni griže savesti – ili je svedena na minimum.
U trećoj fazi – discipline - sam svesno počela da spremam barem 2 do 3 puta nedeljno obroke i da ih pakujem za posao, bez izuzetka. Nisam stavljala sebi pritisak da MORAM da spremam svaki dan, ali sam imala dane kada sam to radila i kombinovala sam ih sa drugim obavezama, recimo nedeljom uvek mogu da pripremim za dan ili dva, kao i utorkom i sl. I još nešto nikada nisam posebno vreme posvećivala kuvanju, ali mi je postalo jako važno da smanjim osećaj pretrpanosti i nadutosti u stomaku i to me je vodilo više u pravcu spremanja i istraživanja. Uz spremanje, da bi mi bilo zabavnije, dodala sam i slušanje podcasta ili neke omiljene muzike tako da mi je vreme uvek brzo prolazilo i pratila sam osećaj koji je uvek bio dobar nakon što bih završila i sve spakovala za poneti.
Sledeća faza - integracije, koje nisam baš ni bila svesna desila se sama od sebe, jednostavno sam samo nastavila da veći deo nedelje pripremam obroke sama, počela sam da nalazim sjajne recepte, ideje i mogućnosti, koje su mi sa jedne strane bile jako ukusne, a sa druge nisu bile vremenski zahtevne, tako da je od onog početnog bez plana i reda došlo do toga da je većina ukusna, jednostavna i uplanirana. To naravno ne znači da mi se ne dese dani kada to ne uradim, samo su oni postali izuzeci.
I ovu priču delim sa vama kako biste možda videli u kojoj ste vi sada fazi i kako možete sebe da ohrabrite ili podstaknete na promenu, da se setite da je za nju potrebno vremena, dosta svesnosti i želje sa svrhom od koje sve počinje. Ne morate da menjate naviku ishrane samo zato što drugi tako rade, ili zato što se ja ili neko iz vašeg okruženja zdravo hrani, možete da je menjate onda kada osetite da vam je promena potrebna, ili kada vaše zdravlje „trpi“. I ako niste sigurni kako da ispratite svoje navike u oblasti zdravlja, pozivam vam da skinete poklon e book „Dnevnik tvojih zdravih navika“ na ovom ❯ linku.
U međuvremenu ostavljam ideju ishrane za jedan tvoj radni dan
Doručak – Pirinčana kaša – (vreme pripreme 15 minuta)
Sastojci:
1 šolja pirinča
1 šolja mleka ili vode
2 urme ili 1/2 kašike sirupa od urme
Malo cimeta i malo soli
Voće po želji
Priprema:
Skuvati pirinač prema uputstvu sa pakovanja, nekoliko minuta pred kraj kuvanja dodati cimet, prstohtav soli, sirup od urme i pustiti da ključa na tihoj vatri. Kada je pirinač skuvam dodati voće po želji (jabuke, maline, borovnice ili orašaste plodove).
Pojesti toplo 😊.
Ručak – Čorba od sočiva – (vreme pripreme 20 minuta)
Sastojci:
1 manji luk
1 šargarepe
1-2 paprike
½ tikvice
1 povrćna kocka za supu
1 šolja sočiva
Sos od paradajza
Malo soli
Priprema: u šerpu ispržiti luk pa zatim dodati šargarepu i papriku iseckane na sitnije delove. Posle 3-4 minuta doliti dve šolje vode, dodati kocku za supu i sočivo. Ostaviti da se krčka na laganoj vatri (zavisnosti koje sočivo koristite toliko ostavite da se kuva, prema uputstvu na pakovanju). Kada se sočivo skuva dodate paradajz sos po svom ukusu i ostavite još 4-5 minuta na laganoj vatri. I vaš ručak je spreman. Takođe služiti toplo.
Večera – Omlet sa povrćem (vreme pripreme 15 minuta)
Mislim da svi znamo recept za omlet, uglavnom koristim povrće koje imam ili koje mi ostane od ručka
p.s. Kada doručak i ručak nosim na posao, da bi hrana ostala topla koristim termose 😊!
Prijatno!
